Boro dr M.Vujasin
POŠTOVANI PRIJATELJI,
Duboko Poštujući “Alternativa-za-vas.com”, njenog idejnog pokretača (Svetlanu Pasarić), sve autore članaka, kao i autora ovog članka (Silviju Čolić), osećan neophodnost, da i ovom prilikom dam svoj doprinos SVIMA VAMA, kao i svim čitaocima ovog cenjenog (i naučno-stručnog) časopisa, RADI ZDRAVIJEG I SREĆNIJEG ŽIVOTA HUMANE POPULACIJE, kao i zajedničkog doprinosa OPSTANKU ŽIVOTA NA PLANETI ZEMLJI.
S Poštovanjem, Dr Vujasin
BUDUĆNOST I ULTRAZVUČNA DIJAGNOSTIKA
Boro M. Vujasin
dr med. spec. II.
Titel, republika Srbija
Početkom XX veka, mnoge bolesti koje danas haraju planetom Zemljom, i imaju epidemijski karakter, bile su praktično nepoznate. Zbog drastičnog zagađenja prirode i svoga životnog okruženja, čovek je danas zdravstveno ugroženiji više nego ikad.
Osnovni postulat istinski dobre medicinske prakse „Primum non nocere“, to jest prvenstveno ne naškoditi, danas je u naučnim istraživanjima i praksi neophodniji više nego ikad.
Cilj istinskih naučnih saznanja je na ukazivanju mogućih negativnih posledica ultrazvučne dijagnostike sa aspekta zdravlja i budućnosti. Ideja vodilja zdravstvenih radnika, kao i svih koji se bave poboljšanjem zdravlja, jeste da imaju pravovaljanu informaciju, kako bi mogli primeniti najprirodnije i najbezbednije metode u dijagnostici i terapiji svih, a pogotovu najosetljivije populacije, to jest trudnica, dece i osoba poodmakle dobi, kako se ne bi narušilo najtananije funkcionisanje bilo koje ćelije ljudskoga tela.
Metodološkim istraživanjem naučno stučne literature o efektima ultrazvučnih tretmana na molekularnom nivou DNK, kao i na upotrebi ultrazvzčne dijagnostike u svakodnevnoj praksi, donosimo nepobitne informacije za izgradnju sopstvenog stava o primeni i efektima ultarvučne dijagnsotike i terapije na sopstveni organizam.
Rezultati stručno naučnih istraživanja, potvrđuju da je krajem XX i početkom XXI veka, ultrazvučna dijagnostika jedna od najzastupljenijih medicinskih procedura u svim medicinskim oblastima, gde oblast ginekologije i akušerstva zauzima primat.
Ultrazvuk je zvuk čija je frekvencija iznad gornje granice čujnosti za normalno ljudsko uho, a koja iznosi 20 kHz (20 000 herca). Neke životinje (npr. psi, delfini, šišmiši, miševi, …) mogu čuti ultrazvuk jer imaju višu gornju graničnu frekvenciju od čoveka. Mlađe osobe, a posebno djeca, mogu čuti neke zvukove visokih frekvencija. Što je čovek stariji, gornja granica čujnosti mu opada, što znači da sve slabije čuje zvukove visokih frekvencija.
Visoke zvučne frekvencije sastavni su deo spektra frekvencija koje proizvodi neki izvor zvuka, a spektar zvučnih frekvencija čini boju zvuka. Opadanjem čujnosti visokih frekvencija starenjem, starijim ljudima se menjaju i boje zvuka, što znači da simfonijski orkestar ili zvuk violine drugačije čuje dete od šest, odrastao čovek od 30 ili osoba od 80 godina.
Najpoznatija primena ultrazvuka u medicini je ultrazvučna dijagnostika, ali koristi se i u mnoge druge svrhe (otkrivanje jata riba i podmornica, tzv. sonar).
Princip korištenja ultrazvuka je vrlo jednostavan: odašilje se ultrazvučni talas, koji se odbija od prepreke te se prema vremenu potrebnom da se talas vrati određuje udaljenost i oblik objekta.
Prolazeći kroz ljudsko telo, ultrazvuk prolazi kroz razna tkiva - medijume, koja pružaju određeni otpor. Na granici dva medijuma koji imaju različit akustični otpor, deo energije će se reflektovati, a drugi deo prelomiti u drugi medijum sa novom brzinom i novom talasnom dužinom. Ako se impuls ponovljeno šalje kroz neko tkivo, a reflektovani deo kontinuirano registruje, dobija se slika granične površine između dva medijuma.
U ginekologiji i akušerstvu, pri ultrazvučnom pregledu, postoje dve najčešće metode koje se koriste.
2
Transabdominalni metod je najstarija metoda i poznata je svim trudnicama. Nakon stavljanja gela, ginekolog prislanja sondu na trbuh. Gel se nanosi da bi omogućio lakši prenos zvučnog talasa od sonde do kože.
Ova pretraga se izvodi dok trudnica ima “optimalno punu” mokraćnu bešiku. Razlog zbog čega trudnica u ranoj trudnoći mora imati punu bešiku jeste što ultrazvučni talas ne prolazi dobro kroz gasove u crevima.
Transvaginalni ultrazvuk se uglavnom izvodi sa praznom bešikom sa posebno oblikovanom sondom koja se stavlja u vaginu. Na ovaj način lekar može generalno jasnije videti strukturu i s većom rezolucijom, jer gleda mnogo bliže nego transabdominalnom metodom.
Iz tehničkih razloga, ultrazvučni talasi iz transvaginale sonde ne putuju tako duboko u telo kao ultrazvučni talasi iz transabdominalne sonde. Zato, dok se materica nije jako uvećala, transvaginalni ultrazvuk je ograničen na prvi trimestar, ali može poslužiti i u kasnijoj trudnoći.
Najčešći razlozi za ultrazvučni pregled u trudnoći su utvrđivanje termina porođaja, otkrivanje da li je bilo krvarenja u početku trudnoće i da li se trudnoća odvija normalno, utvrđivanje višeplodne trudnoće (više od jedne bebe), u kasnijoj trudnoći položaj posteljice, fizički razvoj bebe, i koliko je moguće, provera da nema abnormalnosti, i dr.
Na osnovu naučno istraživačkih podataka, objavljenih u svetskoj stručno naučnoj literaturi, fizička, hemijska i biološka dejstva ultrazvuka, imaju svoja željena i neželjena dejstva, te ultrazvučne talase u dijagnostici i terapiji treba krajnje kritički primenjivati.
Sva neželjena dejstva ultrazvučnih talasa zavise od jačine ultrazvučnih talasa i vremena njegovog delovanja na tkiva. U dijagnostici treba koristiti manju jačinu ultrazvučnih talasa, a pregled treba da traje što je moguće kraće i da bude što ređi.
Terapijski ultrazvuk treba primenjivati kod određenih indikacija, ali je zabranjena njegova primena u trudnoći. Terapijski ultrazvuk treba izbegavati u predelu polnih organa.
U medicini se najčešće koriste frekvence između 3 i 10 Mhz-a. Osnovni parametri ultrazvuka su talasna dužina, frekvencija, brzina prostiranja i intenzitet (jačina) talasa. Kroz ljudsko tkivo talasi ultrazvuka se prostiru uz prelamanje, odbijanje, rasejavanje i apsorpciju. Oni se prelamaju ili odbijaju na prelazu iz jedne akustične sredine u drugu. Uglovi odbijanja ili prelamanja zavise od akustičnih osobina sredina (tkiva). Ne prelamaju se samo talasi koji na granicu između dveju sredina padaju pod pravim uglom.
Uređaji koji se u medicini koriste u dijagnostičke svrhe registruju samo odbijene talase, i to one koji su pali pod pravim uglom, a ne mogu da registruju talase koji su pali pod nekim drugim uglom jer se oni ili prelamaju ili odbijaju u drugom pravcu, a ne u pravcu sonde.
Razlike u akustičnim osobinama tkiva su relativno male ali ipak dovoljne da se vide razlike. Ultrazvučni talasi se za 200% - 400% više odbijaju od kostiju nego od mekog tkiva. Zbog toga se vidi samo površni deo kosti a ne i unutrašnja struktura. Gasovi takođe ometaju prostiranje ultrazvučnih talasa te se sonde moraju direktno nasloniti na tkivo, obično uz korišćenje želea. Apsorpcija ultrazvučnih talasa zavisi od osobina tkiva (kosti više apsorbuju ultrazvučne talase) i od frekvence talasa. Talasi sa većom frekvencijom se više apsorbuju.
Iako se ultrazvuk dosta dugo koristi, iako postoji dosta radova o njegovim dejstvima i efektima, kod čoveka nisu dovoljno poznati svi elementi njegovih efekata.
Fizička dejstva ultrazvuka su stvaranje toplote u tkivu i kavitacija (stvaranje mehurića).
Toplota se stvara uglavnom kod primene terapijskih doza, ali i kod dijagnostičke primene. Opisano je da se kod dijagnostičkih procedura posebno kod ultrazvuka srca može povećati temperatura lokalnih tkiva. Pritom nema bitnije povećanja temperature srca, pluća i mekih tkiva ali se lokalna temperatura rebara može povećati za 60C.
3.
Pod dejstvom ultrazvučnih talasa određene jačine dolazi do stvaranja mehurića u tkivima i tečnostima, što je poznato kao kavitacija. Ako se ovi mehurići ne mogu širiti dolazi do povećanja pritiska i prskanja ćelija i tkiva.
Ovim dejstvom se objašnjavaju fenomeni krvarenja koji se mogu javiti kod terapijske primene, ali i kod dijagnostičkih (kod ultrazvuka srca) procedura, najčešće iz pluća ili jednjaka.
Iako je u jednom radu opisano 50 ovakvih slučajeva (6 kod žena, a 44 kod muškaraca, prosečne starosti 61 godina) ova pojava nije česta, a ljudska pluća su izgleda otpornija na ultrazvučne talase nego pluća eksperimentalnih laboratorijskih životinja.
Najznačajnije hemijsko dejstvo ultrazvučnih talasa je depolarizacija velikih molekula, naročito molekula belančevina i nešto manje DNK.
Biološka dejstva ultrazvuka su najznačajnija. Dokazano je odavno (još 1927) i potvrđeno i kasnije da ultrazvuk ubija određene laboratorijske životinje ili izaziva nekrozu, to jest odumiranje u tkivima.
Wood i Loomis su objavili 1927 da određena jačina ultrazvuka ubija žabe i zmije za 1 minut. Objavljeni su i radovi o nekrozi tkiva bubrega kod zeca, hemolizi eritrocita in vitro (doza 2W/cm2, frekvenca 1 MHz) i drugi radovi. Isto tako ultrazvuk u dozi od 10 W/cm2 ubija larve Drosophilae.
Teratogena dejstva ultrazvuka su objavili Takabayashi i saradnici 1981, Rott 1984, i drugi.
Stella M i saradnici su objavili (1984.) da postoje promene na hromosomima ljudskih limfocita koji su bili izloženi dejstvu terapijskog ultrazvuka jačine 1 W/cm2 , O,86 MHz u trajanju od 40-160 sekundi. Objavljeni su i brojni radovi sa insektima, kulturama tkiva i drugi.
Dejstva ultrazvuka na tkiva se koriste u medicini u različite svrhe, na primer koristi se za sečenje tkiva (ultrazvučni skalpel) naročito u laparoskopskoj hirurgiji.
Objavljeni su radovi o primeni ultrazvuka kao metoda muške kontracepcije. Fahim MS i saradnici su ispitivali dejstvo ultrazvuka od 1 W/cm2 na mužjacima mačaka, pasa, majmuna Cebus apella i 4 čoveka u trajanju od 10 minuta, samo jednom ili dva ili tri puta, a jednu grupu pasa su tretirali snagom od 2 W/cm2 u trajanju od 15 minuta. Kod svih je uočeno bitno smanjenje spermatogeneze bez uticaja na nivo testosterona u krvi. Izlaganje pacova ultrazvuku sa 1 W/cm2 u trajanju od 10 minuta dovelo je do prekida procesa spermatogeneze i bili su nesposobni da oplode ženke u trajanju od 150 dana.
Carnes KI i saradnici su ispitivali dejstvo ultrazvuka od 1 MHz, jačine 1 do 10 W/cm2 u trajanju od 20 do 200 sekundi na mišicama devetog, dvanaestog i petnaestog dana trudnoće. Rezultati su pokazali povećani broj mrtvorođenih, povećanu smrtnost posle rođenja, smanjenje veličine posteljice, što je dovelo do značajnog gubitka mladunaca kod većih doza. Težina mladunaca po rođenju je iz svih grupa bila značajno smanjena u odnosu na kontrolnu grupu.
Rezultati su takođe pokazali da su mužjaci izloženi ultrazvuku in utero kasnije imali manje testise i smanjenu produkciju sperme u rasponu do 30%.
Zaključak je da izlaganje ploda ultrazvuku in utero može da poremeti razvoj fetusa i da ima efekte na plodnost odraslog mužjaka.
In vitro je dokazano dejstvo ultrazvuka na membranu ćelija što je kasnije dovodilo do oštećenja embriogeneze i poremećaja prenatalnog i postnatalnog razvoja.
Terapijske doze ultrazvuka izazivaju određene probleme u razvoju te je terapijska primena ultrazvuka u trudnoći zabranjena.
U drugoj polovini XX veka, stvoren je veliki broj novih veštačkih hemikalija i one su došle u dodir sa ćelijama u ljudskom organizmu, ali i mnogim drugim materijama u prirodi.
4.
Ove nove hemikalije imaju svoje frekvence na kojima vibriraju, ali u ritam prirodnog “orkestra” one se ne mogu uklopiti. Na protiv, one mogu samo da kvare ritam milijardi “bubnjara” koje je stvorila priroda.
Zato ćelije iz ljudskog organizma pokušavaju takve hemikalije na svaki način da neutrališu i izbace iz organizma kako ne bi remetili “svirku”. Svako ovo izbacivanje, naravno, iziskuje rad čitavog imunog sistema i on se troši.
Remećenje vibracije jedne ćelije podstiče organizam da tu ćeliju vrati u usaglašeni ritam rada čitavog organizma. Zato svaka poremećena ćelija mora poraviti svoju vibraciju. Stalna popravka ćelija je proces koji se odigrava konstantno u organizmu, ali problem je u tome što se pri svakoj popravci može pojaviti greška.
Ultrazvučni talasi su upravo jedan takav remetilački faktor. Prolaskom talasa u svim živim bićima se stvara remećenje prirodnih oscilacija ćelija.
Čovek i kada piše neki tekst savršeno koncetrisan može napraviti slovnu grešku, a kamoli kada je napet, nervozan ili umoran.
Umor je savršena predispozicija za pravljenje greške. Kada su ćelije hronično neuhranjene prave grešku, a pogotovu kada se izlože remetilačkim talasima.
S obzirom da se proces reparacije ćelijskog materijala stalno događa u organizmu, ne postoje alarmantni vidljivi signali da se na ćelijskom novou nešto nenormalno događa sve dok greška ne postane izražena u pogrešno formiranom tkivu. Ova prikrivenost može trajati godinama, pa se loša informacija može raširiti po čitavom tkivu ili organizmu.
Najteže bolesti i stotine vrsta kancera imaju jednu zajedničku karakteristiku, jer sve počinju na nivou ćelije kada je genetski materijal jedne ili više ćelija oštećen. Ovo oštećenje može da pređe sa roditelja na decu ili da se još više pogorša zbog nekih drugih faktora u sadejstvu sa njima. Ponekad je dovoljno da samo u jednoj ćeliji dođe do takve genetske mutacije (do greške) da se čitav proces završi fatalno.
Bilo kakva promena u elektromagnetnom polju u čovekovom okruženju očituju se najpre na ćelijskom novou. Jer čitav svemir, i sve na Zemlji i svaka čestica u ljudskom organizmu - vibrira. I sve vibracije su na neki način usklađene i vibriraju zajedno u određenom ritmu kao jedan veliki dobro uvežban orkestar sa udarljkama. Tako funkcioniše čitav Univerzum. Čovek je samo sićušni deo Univerzuma.
Da li je nešto energija, meterija informacija, voda, vazduh, kamen, plazma… mi razlikujemo samo na osnovu učestalosti vibracija.
Poznato je da neki operski pevači jačinom svoga glasa mogu da razore staklenu čašu. To se dogodi kada se frekvencija određenog glasa poklopi sa frekvencijom na kojoj vibrira staklo i čaša jednostavno pukne jer se molekuli još jače protresu.
Na primer, mozak čoveka vibrira u frekventnom opsegu od 0.5 do 500 Hz, a najčešće je to do 50 Hz. Svaki uređaj koji radi na tom frekventnom opsegu može uticati na funkcionisanje mozga.
Ljudski organizam je perfektno uvežban orkestar bilona bubnjara.
Iako je jedna jedina ćelija u ljudskom organizmu tako majušna da je vidljiva samo na jakom mikroskopu, ona po svojoj funkcionalnosti i složenosti nadmašuje i najsloženiji personalni kompjuter do danas napravljen. U svakoj ćeliji odvija se izuzetno kompleksan jedva primetan proces elektromagnetnog vibriranja koje se odvija u svakom hiljaditom delu sekunde, kada se stvaraju svi biohemijski molekuli i proteini na kojima počiva život.
Samo jedna ćelija u ljudskom organizmu može izvesti 50 000 različitih biohemijskih reakcija. Ona nosi u DNK molekulu milijarde bita podataka sa znanjem (know - how) kako da preživi.
5.
Jedan DNK molekul sadrži oko 100 000 gena od kojih su 5 000 aktivni i proizvode oko 5 000 različitih proteina. Protein je esens života. Samo je Priroda u stanju da napravi protein.
Kada neka vrsta životinje ili biljke prestane da se razmnožava, ona se više ne može ponovo stvoriti.
To je kraj te vrste jer više ne postoji informacija (know-how) za njeno pravljenje. Pod određenim promenama u elektromagnetnom polju Zemlje koje se događaju periodično, manje ili više, neke vrste nestaju i nastaju nove. Ne dozvolimo da tako bude i sa ljudskom vrstom jednog dana.
Ćelija je tako izuzetna elektromagnetska spravica. Od oko 70 biliona takvih spravica sastavljen je naš organizam u svakom svom delu u svakom tkivu u svakoj kosti i nervu. Znanje (know how) kako da preživi i reaguje, u svakoj ćeliji povezano je na nivou čitavog organizma.
Frekvencija kojom nešto u prirodi vibrira zavisi od veličine komponenti sklopljenih u neku celinu. Postoje fizičke i električne vibracije. Evidentno je stoga da ćelija kao celina vibrira na nižoj frekvenciji nego pojedini atomi i molekuli u njoj.
Molekul DNK je izuzetno dug niz kodiranog materijala, on se obnavlja tako što se deli sam na dve identične kopije. DNK molekul je savijen u majušnu loptu, ali kada se deli on mora da se odmota i okrene pri brzini od 10 000 do 20 000 obrtaja u minuti (200 do 300 Hz). Oko 50 000 različitih biohemijskih reakccija i stvaranje 5000 različitih proteina je jedna kontinuirana bio-elektro-hemijska igra sa električnim vibracijama na čitavom prostoru ćelije. Svaka pojedina biohemijska reakcija je jedan elektronski proces za sebe. Te reakcije su stvar procesa redukcije i oksidacije. Redukcija uklanja elektrone, a oksidacija ih dodaje. To je suština hemije.
Električna frekvenca ovih procesa će varirati od veličine molekula. Tako život u okviru jedne ćelije nalikuje “igri elektrona” pri čemu se koristi ogroman opseg elektromagnetnih frekvencija. Tu je suština života.
Nakon niza eksperimenata naučnici su zaključili, da prilikom ultrazvučnog skeniranja organizma, dolazi do pogubnih posledica za čoveka. 1995 i 1996 godine, ispitujući delovanje ultrazvučne dijagnostike na zdravlje čoveka, naučnici su potvrdili poguban uticaj na genetski aparat čoveka.
Ljudsko telo je u preko 85% sačinjeno od vode. Svaka ćelija ljudskoga tela, svo vreme svoga postojanja, emituje melodiju u svoje okruženje. Zvučna melodija predsavlja jedan od vidova njene komunikacije sa njenim okruženjem i svim ćelijama ljudskoga tela.
DNK ćelije (genetski materijal), kao i oplođene jajne ćelije, embiona, fetusa… u vodenom rastvoru se oglašava/ju svo vreme. Emituje se složena melodiju sa ponavljanjem muzičkih fraza.
Kada se ozrači sa ultrazvukom, kao što je ultrazvučni aparat, umesto složene melodije, ostaje samo jedna (tužna) nota.
To znači da smo koristeći ultrazvuk, obrisali ogromnu količinu informacija iz DNK, koje se realizuju kroz zvuk.
Rad DNK može se porediti sa najsavremenijim i najosetljivijim kompjuterom, koji trenutno daje nebrojeno mnogo rešenja. Ako ga udarimo čekićem, to jest ultrazvučnim talasom, računar će na sva pitanja verovatno davati isti odgovor. U suštini ista stvar se dešava sa organizmom kada ga ultrazvučno ozrače. Njegove bio talasne matrice tako se izražavaju, da se kod njih pojavljuje iznenada jedna frekvencija, ali to se ne događa odmah.
Genetski materijal svake ćelije prolazi kroz jak šok nakon ultrazvuka, dugo dolazi sebi, a nakon toga generiše fantom straha i bola.
6.
Naučna ispitivanja potvrđuju, da se dvostruka spirala DNK raskida, kada je izložena ultrazvuku, kao pri jakom zagrevanju molekula.
Tokom mehaničkih povreda, obrazuju se elektromagnetni talasi koji stvaraju fantom. Oni mogu da unište DNK, slično kao visoka temperatura i ultrazvuk.
Ako se DNK zagreva do temperature od 42 stepena Celzijusa, na njoj čovek umire. Do sada nije bilo jasno zašto on umire na temperaturi od 41-42 stepena. Sada je jasno, da se u tom trenutku tečni kristal DNK topi.
Tačnije rečeno, naši hromozomi se na toj temperaturi tope. Tom prilikom tope se tečno kristalne strukture DNK, koje čine 98-99% strukture DNK, a njena dvostruka spirala ostaje, koja čini 1-2% strukture DNK. Tada se brišu svi visoki programi, koji su osnova (talasne) genetike, i čovek umire.
“Bože moj, mi nemamo zdrave dece. Na zemlji nema zdrave dece. Zato što svi oni, svi osim divljih plemena, prolaze ultrazvuk.“ Akademik, Prof. dr sci. Petar Petrovič Garjaev.
Nakon ozračenja, fantomi straha i bola ostaju prisutni. U institutu Prangišvili i Tirtišev 1993. godine, potvrđeno je da su fantomi biološki aktivani.
Spektrometrom je dokazano da fantomi živi tokom 40 dana. Nije isključeno da su i posle tog perioda oni još uvek prisutni, ali za sada za njegovu registraciju još uvek nisu stvoreni ultrasenzitivni uređaji.
„Fantomi“ pamte i ponašaju se kao da zračenje i dalje traje, dovodeći do toga da se molekul DNK zagreva.
Kada su naučnici uklonili ozračenu DNK iz vodenog rastvora, na mesto DNK ostaju njeni „fantomi“, tj njene neidentične kopije koje čuvaju informacije koje traju i preko 40 dana…
„Znajući da tu ostaje fantom, hladim prostor eksperimenta i stavljam u njega molekul DNK, pri normalnoj sobnoj temperaturi. Oscilograf pokazuje da se stavljeni DNK molekul ponaša kao da se zagreva, iako je pre toga bio sasvim normalan.“ , potvrđuje akademik P.P. Garjaev sa saradnicima.
Naučnici smatraju da u formiranju fantoma učestvuje voda u kojoj su plivali molekuli DNK. Pod dejstvom generatora ultrazvuka u tom su se rastvoru obrazovale grupe od nekoliko molekula vode. Te grupe su postale mali generatori akustičkih vibracija koje su sa svih strana neprekidno ozvučavale i oštećivale DNK. Naučnicima je čak pošlo za rukom i da fotografišu fantom DNK. Oko preparata se pojavila sjajna loptica iz koje su izlazile razgranate linije. Fantom je “plivao” oko preparata DNK, a kada je ovaj uklonjen, nastavio je da lebdi nad tim mestom.
Svako od nas je čuo za fantom bola, kada se ljudi na primer sa amputiranim nogama, rukama… žale na bolove u nedostajućem delu noge ili ruke. To je upravo energetski fantom koji se oglasio. U medicini je poznat „fantom fetusa“, gde postoje slučajevi, da kada dođe vreme očekivanog porođaja, kod žena koje su imale abortus, da one osećaju kontrakcije. Fantomski efekat se ponekad javlja i na mestu kanceroznog tumora: kada ga operacijom odstrane, ostaje talasna matrica koja potom stvara novu koloniju zloćudnih ćelija. Kako se „fantom“ ponaša, još se dovoljno ne zna.
Da bi ćelije radile, tako da naš organizam normalno funkcioniše, naša ćelijska jedra rade kao najsavremeniji i najosetljiviji bio kompjuter, dostavljajući fotonima, u momentu informacije do svih. Međutim, pretpostavlja se da nervni sistem uzima veliki blok informacija i onda ih prenosi u većim delovima između organa, ćelija i tkiva. To je simbiotsko dejstvo.
U ljudskom organizmu je prisutno 1 200 000 000 gena. Veliki broj gena je zajednički sa glistama, a svaki peti gen zajednički sa mikrobima… Utvrđeno je da je stvarni broj gena koji pripada samo čoveku tri puta manji nego što se očekivalo, to jest samo 30 hiljada.
7.
Svaki biosistem ima molekul DNK pa čak i najjednostavnije kvazi – žive strukture kao virusi. Dakle molekul DNK sadrži oko 35 000 gena. Gen je deo DNK odgovoran za sintezu proteina.
Geni imaju svoj redosled. Dešifrovati taj redosled, je na primer isto što se dešava sa slovima jedne reči, a zatim se dobija reč. Reči formiraju fraze, i treba umeti pročitati te fraze.
Danas je naučnicima 98-99% genoma apsolutno neshvatljivo. 98-99% genoma naučnici nazivaju „Junk DNK“ (Smeće DNK), jer ga ne razumeju.
Čovečiji genetski sistem ima oko 35 000 gena koji su gotovo identični, recimo sa genima vilinskog konjića ili gliste, ili svinje ili majmuna. Odmah se postavlja pitanje po čemu se razlikujemo od njih, po ovom pitanju?
Proteini su uglavnom enzimi. Oni su radni set, univeralni instrumentarij za sve organizme. To su instrumenti života za čoveka, životinje, biljke, bakterije, viruse. Isti skup radnih instrumenata, koji obavlja metabolizam ili razmenu materija.
Zašto se mi ipak genetski razlikujemo? Nasledne informacije se nalaze u našim hromozomima i nigde drugde.
Izgradnja organizma odvija se na dva plana. Prvi plan je hologram. Hologram zadaje prostornu strukturu, to jest obrazac po kome se, kao po šemi konstruiše organizam. No ispostavilo se da u hromozomima postoji i tekstualni program. Ali za sada mi ne razumemo tekstualni program. Ali napisani su na istim principima kao i ljudski govor.
DNK je tekst, a proteini su u stvari kopija nastala dekodiranjem jednog jezika na drugi, odnosno sa jezika DNK na jezik proteina. Proteini su takođe tekstovi.
Kretanje proteina sa zahtevima za novim i novim proteinima, to je kao na pisaćoj mašini kada se kuca tekst i nastaju proteinske fraze, proteinski predlozi tipa računarskih programa, koji već zadaju po svom pravilu, neke detalje za izgradnju organizma.
Činjenica je da 99% DNK, tj „Junk DNK“ nije smeće, već ima veoma, veoma važnu ulogu.
Kodiranje naših hromozoma sprovodi se mnogo nivoa. Prvi nivo je nivo realnog kodiranja, kada se kodiraju proteini, enzimi uglavnom. To je samo 1-2% DNK. A 98-99% junk DNK obavlja kodiranje na potpuno drugoj osnovi.
98-99% naše DNK, u fizičkom smislu jesu tečni kristali, koji mogu da razviju određene fizičke strukture, tipa holograma.
Ako se na hologram usmeri zrak svetlosti, tada nastaje veliki svetlosni lik. To može da bude lik bilo čega, čoveka, životinje ili biljke. Ovaj lik se može podeliti, uslovno govoreći na najsitnije komadiće. Bilo koji sistem, bilo koji organizam treba da se stvara po određenom ispravnom programu. Ako takvog preliminarnog plana nema, ili je oštećen, javlja se genetska mutacija.
Dokazano je da se biosistem na daljinu može kontrolisati, prirodno razvijati, ozdravljivati, razboljevati… putem bio talasa, kojim se šalju određene informacije
Istraživanja u XXI veku potvrđuju su da ultrazvuk remeti funkciju ćelijskog bio kampjutera, oštećuje kristalni sastav DNK, izaziva pad naslednog programa… Zbog toga njegova primena prilikom trudnoće dovodi do toga da se ne formira zdrav organizam.
„Impresivan način rada organizma na ćelijskom novou pokazuje i podatak da ćelija “prepoznaje” bežično zračenje kao opasno, i raguje proizvodnjom takozvanih stresnih proteina. Stresni proteini mogu konačno zaštititi kancerozne ćelije i učiniti ih otpornim na mnoge medicinske tretmane.“
Danas se širom sveta, permanentno bombardujemo ogromnim brojem veštačkih hemijskih suptanci i raznim zračenjima, što u ćelijama konstantno izaziva oštećenja ili (i) rasipanje genetskog materijala.
Ovde trebna uključiti i ultra-zvuk koji se obilato primenjuje još u trudnoći. Sve ovo ima kumulativni efekat i dovodi dugoročno do dekonstrukcije ćelija, njenog neadekvatnom funkcionisanju, kao i ljudskog organizma u celosti.
Dolazeće generacije će po svemu sudeći biti pogođene sadašnjim savremenim, kao i novim bolestima. Fondovi za skupo “lečenje” će se osnivati i puniti na sve strane. Za neke će to biti dobar biznis.
„Istina, nauka, zdravlje, iskrenost, jednostavnost i mudrost, prestavljaju nit za opstank, postojanje i trajanje u vremenu i prostoru.“ Dr Boro M. Vujasin
Zaključiti možemo da priroda brižljivo štiti genom od svakog upada da bi nasledne programe sačuvala za buduća pokolenja. Ultrazvuk, koji se smatra neškodljivim, može oštetiti genetski aparat. Ultrazvučni talasi u medicini se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe. Jačina talasa koju koriste dijagnostički aparati je manja od terapijskih. Kod terapijskih tretmana postoje i neželjena dejstva o kojima treba voditi računa. Kod dijagnostičke primene ultrazvuka, neželjena dejstva su manja.
U dijagnostici treba koristiti manju jačinu ultrazvuka, a pregled treba da traje što je moguće kraće, i da bude što je moguće ređi.
Tokom trudnoće, ultrazvučnim pregledom se gestacioni mešak registruje u petoj nedelji trudnoće, a aktivnost fetalnog srca između 6-8 nedelje truboće.
8.
Organogeneza, to jest formiranje organa i organskih sistema se završava u XII nedelji trudnoće, tj kada se završi prvo tromesečje trudnoće, te je ultrazvučni pregled najoptimalnije uraditi nakon toga, tačnije između 12,6-13,6 nedelje trudnoće, uz biohemijske markere (b-hCG i PAP-A) u referentnoj zdravstvenoj instituciji ...
Terapijski ultrazvuk treba primenjivati kod određenih indikacija, ali je nedozvoljena njegova primena u trudnoći, a treba je izbegavati u predelu polnih organa muškarca i žene.
Ultrazvučni talasi u dijagnostici i terapiji prestavljaju remetilački faktor ćelijskih vibracija, oštećuju i uništavaju kristalni deo DNK… te ih treba kritički koristiti.
Sada je u čitavom svetu u modi ultrazvučno skeniranje. Metoda se smatra sasvim neškodljivom te se široko primenjuje. Ultrazvukom se “ozračuju” čak i trudnice da bi se saznao pol budućeg deteta. Lakomislenost i samouverenost “careva prirode” jednostavno zapanjuje. Oni znaju da pojedine životinje ultrazvuk koriste kao oružje: delfini njime zaglušuju ribe, kitovi-uljarke ošamućuju lignje…
Lekari su ponudili bolesnicima da se podvrgnu sličnom uticaju - i ovi su rado pristali, čak su i nerođenu i rođenu decu dali na eksperimentisanje s ultrazvukom.
Postavlja se pitanje: Da li se danas poštuje univerzalna potreba „Primum non nocere“, tj prvenstveno ne naškoditi, ili je suprotno?
U XX veku, RTG je upotrebljavan u dijagnostici trudnoće skoro 50 godina s pretpostavkom da je siguran.
Godine 1937. u standardnom udžbeniku za prenatalnu skrb stajala je izjava: “Često se postavlja pitanje postoji li bilo kakva opasnost za život deteta kada X-zraci prolaze kroz njega? Može se tvrditi sa sigurnošću da ne postoji nikakva opasnost ako pregled obavlja kompetentan radiolog.” (R.Salmond, “The Uses and Valuses of Radiology in Obstetrics,” in F.Browne, ed., Antenatal and Postnatal Care, 2nd ed. London: J.&A. Churchill, 1937.)
Nakon 25 godina u korekciji tog istog udžbenika 1960 godine zapisano je: “Danas se zna da nekontrolisana upotreba X-zraka kroz fetus uzrokuje karcinome u djetinstvu.” (J. Chassar Moir, “The Uses and Valuses of Radiology in Obstetrics,” in F.Browne, ed., Antenatal and Postnatal Care, 9nd ed. London: J.&A. Churchill, 1960.)
Ova priča samo pokazuje opasnost pretpostavki da je nešto sigurno i neškodljivo.
Činjenica je da se isorija ponavlja.
Razvoj i korištenje ultrazvuka u trudnoći preslikava upotrebu rentgena (RTG-a ili X-zraka), koji se takođe koristio u dijagnovanju trudnoće.
Obe tehnike otkrivene su u nekoliko godina razlike, a počele su se koristiti radi dijagnostikovanja trudnoće, merenja rasta i izgleda ploda u materici.
Godine 1935. bilo je izjavljeno kako su “prenatalni pregledi, uključujući rutinsku upotrebu RTG-a, jednako opravdani kao i korištenje RTG-a kod prieloma kostiju.” (Reece, 1935.)
Godine 1978. bilo je izjavljeno ”Možemo kazati bez sumnje kako se savremeno akušerstvo i ginekologija ne mogu praktikovati bez dijagnostičkog ultrazvuka.” (S.Hassani: Ultrasound in Gynecology and Obstetrics; New York: Springer Verlag, 1978.)
Dvije godine kasnije rečeno je kako “Ultrazvuk više nije dijagnostička procedura koja se koristi samo u nekim rizičnim trudnoćama, zbog još neutvrđenih rizika na fetus. Ona se danas može smatrati sastavnim dijelom prenatalne skrbi.” (Campbell, Little, 1980.)
Niti jedna od gore navedenih izjava nije imala dokaza koje bi ih potvrdili!
1978 godine, u ultrazvuku ginekologije i akušerstva piše: “Jedna od velikih prednosti dijagnostičkog ultrazvuka je njegova očigledna sigurnost. S obzirom na postojeći stupanj energije, dijagnostički ultrazvuk se čini bez opasnosti od ozleda… Svi pristupačni dokazi ukazuju na to da je on vrlo siguran.” (S. Hassani, “Ultrasound in Gynecology and Obstetrics”, New York: Springer Verlag, 1978.)
1993 godine je zaključeno da „Konačno, imamo potvrđeno kliničko ispitivanje značajne veličine kojim možemo zaključiti da rutinski ultrazvuk nema kliničke vrednosti.“ (B.G.Ewigman, J.P.Crane, D.Frederick, F.D.Frigoletto, M.L.LeFevre, R.P.Bain, D.McNellis & Radius study group; «Effect of Prenatal Ustrasound Screening on Perinatal Outcome», New England Journal of Medicine 329, no.12 (1993.), pp. 821-827.)
Danska, Švedska i Velika Britanija donele su zaključke protiv rutinskog ultrazvuka. WHO je pokušala stimulisati države da izraze opreznost i realnost u pogledu ovog pitanja, međutim…
Istina je da svaka ćelija ljudskoga tela, svo vreme svoga postojanja, emituje melodiju u svoje okruženje. Zvučna melodija predsavlja jedan od vidova njene komunikacije sa njenim okruženjem i svim ćelijama ljudskoga tela.
Emituje se složena melodiju, ali kada se ćelija ozrači sa ultrazvukom, kao što je ultrazvučni aparat, umesto složene melodije, ostaje samo jedna (tužna) nota.
To znači da smo koristeći ultrazvuk, obrisali ogromnu količinu informacija iz DNK.
“Bože moj, mi nemamo zdrave dece. Na zemlji nema zdrave dece. Zato što svi oni, svi osim divljih plemena, prolaze ultrazvuk.“ Akademik, Prof. dr Petar Petrovič Garjaev.
9.
Lekari i ne znajući eksperimentišu na ljudima. I ti ogledi mogu imati katastrofalne posledice na buduća pokolenja.
„Nije isključeno da se ultrazvučnom tehnikom vrši vivisekcija “civilizovanih” naroda. Oni sami sebe brišu sa lica Zemlje, da bi očistili mesto za “divlja” plemena.“
Uistinu: da bi uništio grešne ljude, Bog im pomuti razum.
Danas, napredna naučna javnost insistira, da u cilju sticanja, očuvanja i poboljšanja zdravlja… kao i prevencije bilo koje bolesti, svakodnevno primenjujemo najmudrije i najprirodnije mogućnosti za očuvanje i poboljšanje sopstvenoga života, kao i generacija koje dolaze nakon nas.
Literatura:
1. http://winner.hot4um.com/t2447-dejstva-ultrazvuka
2. Petar Petrovič Garjajev, (1994), Talasni genom, Moskva.
3. http://www.youtube.com/watch?v=Hnst1wi6rZI
4. Boro M. Vujasin (2008), Upotreba ultrazvučne dijagnostike sa aspekta budućnosti,
V Kongres Ultrazvuka, Ginekologije, Perinatalne i Reproduktivne Medicine Srbije-
ECHO SINERGIJA 08, Beograd 1-4. oktobar 2008.
5. http://www.youtube.com/watch?v=GS7xPUENME4
6. http://www.ivonazivkovic.net/KAKO-MOBILNI-DELUJU.html
7. http://www.medicinabih.info/2010/05/11/ultrazvuk-i-pojam-talasne-duzine/
8. http://www.ivantic.net/ultrazvuk.htm
9. http://www.doktor.rs/forum/ginekologija/ultrazvuk-udarac-gene-t26023.html
10. http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/Delovanje_ultrazvuka.pdf
11. Nebojša Radunović, Vojislav Šulović; (1986), Sonografska Dijagnostika U Porodiljštvu, Medicinska Knjiga Beograd-Zagreb; „Birografika“, Subotica
12. Kypros H. Nicolaides, (2004), Ultrazvučni pregled između 11-13+6 nedelja, Fetal Medicine Foundation, London, 2004 (Prevod: Nataša Duraković i Aleksandra Novakov).
Ultrazvuk može štetno utjecati na razvoj mozga fetusa, te se trudnice stoga ne bi trebale izlagati čestim i nepotrebnim ultrazvučnim pregledima.
