Vodič kroz zdrava ulja


Izvor: NaturalNews

Kako odabrati najbolje ulje za vaše zdravlje


Mnoge su masnoće zdrave - provjerite koje!

zdrava uljaNasuprot uvriježenom mišljenju, nisu sve masnoće koje unosimo u organizam štetne po zdravlje.

Zapravo, mnoge masnoće, između ostalog, pogoduju održavanju prikladne tjelesne težine i pravilnom funkcioniranju kardiovaskularnog i živčanog sustava.

No, uz toliko pogrešnih informacija o štetnosti masti i ulja, teško je vjerovati u suprotno, pa mnogi ljudi, na štetu vlastita zdravlja, izbjegavaju masnoću.
 
Radi razjašnjenja tih dvojbi, slijedi nekoliko informacija o uljima koja pogoduju zdravlju. 


Kokosovo ulje - jedno od najzdravijih


Kokosovo ulje
višestruko je korisna namirnica i najbogatiji poznati izvor srednjeg lanca masnih kiselina (MCFA).

One reguliraju probavu, potpomažu asimilaciju masti i snabdijevaju organizam energijom.

Kokosovo ulje bogato je zdravim zasićenim mastima i antioksidansima. Pospješuje rad mozga, jača imunitet i omogućuje pravilan rad štitnjače.

Budući da ima visoku točku dimljenja, vrlo je stabilno. Zahvaljujući tome odlično je i za kuhanje i za konzumiranje u sirovom obliku.

Mnogi ljudi svakodnevno uzimaju po žlicu nerafiniranog ekstra djevičanskog kokosovog ulja, jer je njegov ključan sastojak - laurinska kiselina - ima snažno protugljivično, protuvirusno i protubakterijsko djelovanje.

Budući da brzo prodire u stanice, kokosovo ulje ubrzava probavu, no ujedno je i snažan izvor energije.


Palmino ulje  - izvor vitamina A i E


Oko proizvodnje ovog ulja vode se brojne polemike, zbog bojazni da plantaže palmi ne ugroze prirodno stanište orangutana i drugih životinja.

Taj problem zahtijeva odgovoran pristup, no neovisno o tome, palmino ulje vrlo je kvalitetno, stabilno ulje, bogato prirodnim vitaminom E i karotenom (vitamin A).

Kao i kokosovo ulje, ima visoku točku dimljenja, ne zahtijeva hidrogenaciju da bi zadržalo stabilnost i u skladu s tim potpuno je lišeno transmasnih kiselina. To ga čini odličnim  za pripremu kuhane i pržene hrane.

Palmino ulje jedino je ulje koje ima savršen omjer tokoferola i tokotrienola (dva oblika E vitamina). Također, u njemu nalazimo 13 puta više karotena (A vitamina), nego u mrkvi, što ga čini jednim od najboljih izvora tog važnog nutrijenta.


Ulje avokada - snažan antioksidans


Kod nas skoro nepoznato, ulje avokada sve više dobiva na značaju kao snažno sredstvo u borbi protiv slobodnih radikala, koje štiti stanice od oštećenja.

Bogato je fitonutrijentima i teško oksidira. Zbog toga je kvalitetnije od ulja napravljenog od suncokreta, uljene repice, soje, kukuruza i kikirikija, koja se u mnogim zdravstvenim krugovima često preporučuju kao zdrava.

Antioksidansi u ulju avokada posjeduju sposobnost prodiranja u stanicu i na taj je način štite od bolesti uzrokovanih oksidacijom.

Brojno voće i povrće, koje je prirodno bogato antioksidansima, nema tu sposobnost, barem ne u istoj mjeri. Također, ulje avokada pokazalo se kao vrlo moćno oružje u borbi protiv bolesti srca i starenja. 


Ulje makadamije - bogat izvor omega 3


Prosječni zapadnjak unosi u organizam znatno više omega-6, nego omega-3 masnih kiselina, uslijed čega dolazi do pojave mnogih, često i kroničnih bolesti.

No, ulje makadamije ima izuzetno nizak udio omega-6 masnih kiselina, i relativno visok udio omega-3 masnih kiselina, što ga čini jedim od najzdravijih orahovih ulja za konzumaciju.

Također je bogato oleinskom kiselinom, odnosno omega-9 masnom kiselinom koja se pokazala izuzetno korisnom u borbi protiv raka i u zaštiti od srčanih oboljenja.

Ulje australskog oraha, zahvaljujući ukusnoj, bogatoj aromi, odlično je salatno ulje. Budući da ima visoku točku dimljenja, pogodno je za pirjanje i prženje hrane.


Maslinovo ulje - kralj među uljima


Zdravstvene prednosti uporabe maslinova ulja nadaleko su poznate.

Zahvaljujući tome je ovo ulje postalo jednim od onih koja se najčešće preporučuju za konzumaciju, osobito za očuvanje zdravog srca.

Doista, autentično, ekstra djevičansko maslinovo ulje posjeduje sva svojstva koja im pripisuje industrija zdrave hrane.

Kao jedan od glavnih sastojaka mediteranske prehrane, maslinovo ulje bogato je mononezasićenim mastima i lipoproteinima velike gustoće (HDL), koji pomažu smanjenju razine kolesterola u krvi.

Zahvaljujući raznim vitaminima, hranjivim tvarima i antioksidansima, učinkovito štiti od srčanih bolesti. Između ostalog, poboljšava probavu, štiti od čira na želucu i gastritisa, te sprječava nastanak žučnih kamenaca.


Sezamovo ulje - za zdravlje kardiovaskularnog sustava


Popularno u azijskoj kuhinji, sezamovo ulje ima specifičan okus, zahvaljujući kojem je postalo omiljenim dodatkom brojnim jelima.

Uz to, izuzetno je zdravo, jer u međuvremenu se ustanovilo da snižava krvni tlak i smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Bogato je željezom, kalcijem i magnezijem te polinezasićenim mastima, koje pomažu pravilnoj apsorpciji masti.

Nadalje, izoštrava um, jača zube i kosti, koži daje zdrav izgled.

Pomaže u borbi protiv dijabetesa, sprječava upale desni i pojavu zubnih naslaga, štiti bubrege i odlično je sredstvo u borbi protiv depresije.

Naravno da u ovom članku nismo nabrojali sva zdrava ulja.

Ostala ulja na koja valja obratiti pozornost su...

  • bademovo
  • bučino
  • laneno
  • ulje sjemenki grožđa
  • orahovo
  • ulje konoplje
  • sacha inchi ulje
  • ghee (ayurvedski pročišćeni maslac)



S druge strane, "popularna" rafinirana ulja poput suncokretovog, uljene repice, kukuruznog, sojinog, ulja sjemenki pamuka izbjegavajte, jer škode zdravlju.
 


Podijelite ovaj članak!

Print Friendly and PDF



Svidio Vam se članak? Primajte naš elektronski časopis, besplatno je!
Pribilježite se ovdje!


Komentari

Prije nego što ostavite komentar, obavezno pročitajte pravila komentiranja na našem portalu.



marijam


September 02, 2012 u 20.34

Nekad smo mogli birati zdrava ulja,a danas nemamo zdravu kunu,pa su nam biljna i ponekad suncokretovo jedino što si možemo priuštiti bang


miroslav


September 03, 2012 u 5.12

Zaboravili ste jedno od najvrednijih ulja: Ulje crnog kumina. Pogledajte samo listu recerenci istrazivanja koja su provedena http://drgabriels.info/ulje_crnog_kima.php

Ima tako dobro djelovanje da ga zovu i “SVELIJEK”
Kasika dnevno tokom 120 dana ce preporoditi vas imunitetni sitem.


melita


September 03, 2012 u 5.56

uz to što su neka ulja zdravija, masovna proizvodnja ulja čini nezdravim proizvodnjom na visokim temperaturama, korištenjem benzena i drugih otapala kako bi imali što veću iskoristivost a te, zaostale kemikalije su veći problem od same vrste ulja.
Hladno prešano ulje suncokreta, bez kemijske estrakcije je također zdravo i poželjno u prehrani, ima miris i okus sjemenki suncokreta i cjenom nije nedostupno za svakodnevnu uporabu.
Kod nas u kući koristi se palmino ulje za fritezu, maslinovo, bućino, sezamovo i hladno prešano suncokretovo.
Od loših biljnih i suncoketivih ulja ima još gori proizvod a to su margarini koji se rade od najlošijih ulja, često užeglih (tehnolog u jednoj uljari je prije tridesetak godina prokomentirao zasićivanje užegloga ulja, dodavanje vitamina, aroma itd u taj margarin riječima “vidite kako smo od pokvarene sirovine dobili organoleptički prihvatljiv proizvod” )
Margarin je odličan za mazanje kože na mjestu udarca ali u našoj prehrani se ne koristi


KSENIJA


September 03, 2012 u 6.09

Poštovani, možda bi u jednom od vaših idućih članaka mogli pisati o dobrobiti aromaterapije i eteričnih ulja (naravno onih najkvalitetnijih !).


snježana


September 03, 2012 u 6.37

Da li se i gdje u Hrvatskoj može nabaviti neko od ovih ulja- avokadovo,recimo?


lovre


September 03, 2012 u 7.05

postoji li razlika između ekstra djevičanskog i djevičanskog ulja?


Jani


September 03, 2012 u 7.05

Obzirom da ovaj članak generalno govori o masnoćama u ljudskoj ishrani,ukazaću na momenat korišćenja hrane, time i masnoća, podneblja u kojem se živi,ne negirajući time pozitivne efekte svih navedenih masnoća u gornjem tekstu.
Jedna od masnoća sa koje je konačno skinuta anatema je svinjska mast, ali ne od bilo koje svinje, prvenstveno misleći time na način uzgoja. Da sad ne bih mnogo mudrovao oko toga usmerio bih pažnju čitalaca na tekst sa ovog linka http://www.zasavica.org.rs/istine-i-zablude-o-mastima/
gde se pored ostalog kaže:
“Doskorašnje gledište da sve zasićene masne kiseline deluju aterogeno i trombogeno doživelo je poslednjih godina zahvaljujući vrlo intenzivnim istraživanjima,bitne i sa praktičnog stanovišta vrlo značajne izmene.

Zasićene masne kiseline kratkog i srednje dugog lanca (dužine ispod 12 ugljenikovih atoma),metabolišu se u organizmu na sličan način kao i ugljeni hidrati i nemaju aterogeni efekat. Klasično je poznata činjenica da 3 zasićene masne kiseline dugog lanca-laurinska,palmitinska i miristinska deluju izrazito aterogeno,a imaju i vrlo snažno trombogeno delovanje. Za razliku od njih,stearinska masna kiselinaprisutna pre svega u svinjskom mesu,pre svega rase mangulica,ako je pravilno hranjena,ima upravo suprotan efekat. Ova istraživanja traju preko 18 godina i o tome postoji veliki broj naučnih radova. Naime,ispitivanja sa njenim povećanim unosom, pokazala su da dovodi do snižavanja ukupnog i LDL holesterola („lošeg“) i do porasta „dobrog“-zaštitnog HDL holesterola. Ovo mišljenje potvrdio je veliki broj istraživača. Objašnjenja su da je njen antiaterogeni efekat posledica vrlo brze desaturacije u organizmu i pretvaranja u mononezasićenu oleinsku kiselinu, ali postoje učvršćeni dokazi njenog delovanja na LDL receptore i bržeg uklanjanja LDL holesterola, a eksperimentalna istraživanja ukazuju i na modifikovanje sastava i veličine VLDL i aktivaciju CETP (holesterol estar transfer proteina) koji obogaćuju HDL čestice trigliceridima, vrše esterifikaciju slobodnog holesterola i na taj način štite organizam od štetnog holesterola.

Jednostavno rečeno,zasićena stearinska masna kiselina potencira reverzni transport holesterola iz tkiva i krvnih sudova organizma,u jetru i njegovu eliminaciju kroz žuč. “

Dakle, u svojim lutanjima kroz predele zdrave ishrane ne zaboravima našu “ribu sa četiri noge”
MANGULICU.
Na tom sajtu ćete naći i tekstove o nespornim nutritivnim vrednostima i mesa mangulice, pretpostavljenom čak i pilećem mesu.


Nandy


September 03, 2012 u 8.13

Niste napisali da li se na maslinovom ulju smije peći ili ne?
Obožavam nerafinirana ulja, bila sam presretna kad sam vidla članak. sun
Na kokosovom ulju je hrana jako ukusna jer je slatko, ali ne mogu ga jesti samog jer mi teško sjeda na želudac. Pročitala sam da jedan kokos na dan radi isto što i žlica kokosovog ulja.



September 03, 2012 u 9.18

(3. 9. 2012. u 12:05)

Markovi konaci o uljima, a dovoljno je zapamtiti da su najkvalitetnija maslinovo i laneno ulje.

Jasno, iz ekološkog uzgoja, a najjeftinija se mogu nabaviti u DM-u.

Isto tako, prženje i pečenje treba zaboraviti.

Ako ste toliko slabi da ne možete odoljeti animalnim nagonima, onda pecite na maslinovu ulju koje se može zagrijavati do 170 stupnjeva.

Šteta da ga tako uništavate, ali bolje maslinovo nego ono otrovno suncokretovo ili slično ulje.


Dusica


September 03, 2012 u 11.47

Za przenje i kuvanje koristim iskljucivo palmino ulje.A maslinovo i suncokretovo iskljucivo u sirovom stanju.Palmino ulje je u Srbiji skuplje za samo 50din.u odnosu na omegol ulje,tako da cena ne bi trebala da bude odlucujuci faktor u odabiru.Ipak zdravlje nema cenu :)


"Alternativa za Vas"


September 03, 2012 u 12.14

Poštovani, možda bi u jednom od vaših idućih članaka mogli pisati o dobrobiti aromaterapije i eteričnih ulja

Hvala na prijedlogu. Upravo pripremamo jedan uvodni članak o aromaterapiji, a s time započinjemo novu kolumnu - Aromaterapija i primjena eteričnih ulja. sun


"Alternativa za Vas"


September 03, 2012 u 12.15

Nije dobro koristiti maslinovo ulje za prženje.

Za prženje je dobro palmino ulje.


lovre


September 03, 2012 u 12.34

http://www.7maslina.net/novosti/tabid/60/articletype/articleview/articleid/921/default.aspx

na niz stranica, osim gornje,nalazi se informacija da se maslinovo može koristit za prženje…



September 03, 2012 u 13.34

Samo još jedan dodatak za Dušicu.

Ja sam protiv uzimanja isključivo sirove hrane jer smatram, a to tvrdi i Deepak Chopra, da treba uzimati i kuhane obroke.

No ne one pržene i pečene koji su vrlo štetni za organizam!


Zorana


September 03, 2012 u 14.10

Nijedno nerafinisano ulje nije pogodno za termička izlaganja, pa čak ni susamovo,palmino i ulje od koštica grožđa.
Dodati ga na kraju kuvanja, a više to jelo ne podgrejavati!!
Organizam fiziološki iskoristi i metabolički “prepoznaje” samo nerafinisana ulja,
koja nisu termički izlagana!
Nerafinisana ulja propadaju čak i stajanjem, jer su nestabilna.
IDEALNO BI BILO KORISTITI SVEŽE CEĐENA ULJA!!!!



September 03, 2012 u 14.38

(3. 9. u 17.37)

Tako je, Zorana!

Pečenje i prženje treba zaboraviti, a upotrebljavati isključivo svježe cijeđena ulja koja nisu izlagana visokoj temperaturi.


danijela


September 03, 2012 u 17.44

dali preporučate i koristite maslac od kravljeg mlijeka,pozdrav alternativi


Ivana


September 03, 2012 u 19.29

Niste ništa napisali o hladno prešanom suncokretovom ulju.Zanima me da li je zdravo i da li je dobro za pečenje?


Giovanni Garbin


September 04, 2012 u 0.09

Poštovani čitatelji, poštovani istražitelji,
Sva su navedena ulja dobra, ali bih htio znati da li postoji produkcija tih ulja bez dodatka neutralnih ulja kemijski podešena za ishranu ljudi, a derivati naftnih proizvoda. Jedino je maslinovo ulje u Europskoj Uniji provjereno i ne može se pomiješati sa drugim uljima. Počelo se u Italiji da su tvornice miješale druga ulja, u laboratoriju se otkrilo i nekoliko njih je platilo kaznu u milionima lira i više im se nije isplatilo miješati i varati potrošače. Stručnjaci su rekli da je jedino to ulje moguće pržiti na visokim temperaturama da se kemijski ne mijenja. Svako drugo ulje na visokoj temperaturi postane otrov. Postoji još jedan važan razlog zašto se ne može kupiti čisto suncokretovo ulje. Treba prešati 6 kg. suncokreta za dobiti jednu litru. Koliko bi trebalo koštati to ulje?  A košta 12 kuna; znači da u tom ulju je samo malo ekstrakta suncokreta, a ostalo je neutralno-mašinsko ulje. Komentirao Giovanni Garbin - doktor Duhovne medicine. heart


Nandy


September 04, 2012 u 8.41

ja jedem maslac, bio je za kupiti Eko, al ga više nema. :( sad jedem od Zdenka jer ima najkrači rok trajanja i jako je ukusan pa se nadam da nema aditiva. nemoj ga koristiti za prženje.
najbolje je peči na svinjskoj domačoj masti i kokosovom ulju. čak su i slični. kokosovo ulje na hladnom je mast. meni je mama rekla da su prije žene jele svinjsku mast na kruhu. piše da je životinjska mast dobra za hormone.
na maslinovom ulju ne peči, kao što je napisala alternativa. zato sam ih i pitala jer večina stručnjaka kaže da se smije peči, ali nije tako.
ostala ulja nisam detaljno proučavala, jedino nebi konzumirala laneno jer je nestabilno. zanima me koji mu je rok trajanja?


Damir


September 04, 2012 u 11.01

Gotovo sva hladno prešana i svježa ulja su dobra (ako su bio i ekološka) i treba ih konzumirati sama ili u salatama. Kokosovo i palmino ulje jesu najotpornija na prženje ali je prženje samo po sebi apsurd pa odabir “najboljih” ulja baš i nema smisla. Ako je termička obrada neophodna, pečenje i kuhanje na što manjoj temperaturi su manje destruktivni.

Još da dodam, ne pominje se nigdje konopljino ulje, a jako je zdravo (i opet: hladno prešano, ekološko…)


vesna


September 04, 2012 u 19.04

Da li može neko da mi kaže da li je konzumiranje lanenog ulja dobro za organizam ili ne, jer ste me sada zbunili različitim informacijama. Počela sam ga uzimati u svežem obliku.


Yax


September 04, 2012 u 19.36

Pa sta je to kokosovo ulje stvarno zdravo? Ja sam cula da nije bas.. da ima previse zasicenih masnih kiselina.. A onda opet drugi pisu o tom kokosovom ulju da je jako dobro.


goran


September 04, 2012 u 20.04

sajt vam je fantastican, svaka cast….pozdrav


Zorana


September 05, 2012 u 2.23

Vesna,
Sveže ceđeno laneno ulje je bogato omega 3 masnim kiselinana,znači biljni analog ribljem ulju.
Spada među najnestabilnija nerafinisana ulja,
posle mesec dana dobija nepoželjne produkte
oksigenacije,jedino se može sačuvati u zamrzivaču,
Ja sam eksperimentisala sa hladno ceđenim uljem lana i već posle 15 dana u frižideru počinje da miriše na užeglu ribu.Naravno,nisam u ulje dodavala nikakve stabilizatore i slično,jer sam ga pravila u svojoj,domaćoj režiji.


Nandy


September 05, 2012 u 8.34

za yax

Prirodne (domače) zasićene masti su zdrave:
http://www.gazdarica.com/stranice/savjeti/dom/Masno-je-zdravo
http://www.coolinarika.com/clanak/zasto-je-vazno-u-organizam-unositi-masti/

Hranim se tak cijeli život i znam o čemu govorim.
Prije su ljudi stavljali meso u mast kad nisum imali zamrzivače. Trebamo se vratiti u vrijeme kad samo (mi sa sela) imali sve doma, a to je bilo najzdravije na svijetu. Danas vidim da djeca imaju celulit i realno predebela su.
U razvijenim zemljama su ljudi najdeblji.


Jani


September 05, 2012 u 10.58

Prvi savet koji će vam savremeni kardilog reći je da iz ishrane apsolutno izbacite ulja, MARGARINE POGOTOVU, i pređete na svinjsku mast i to onu o kojoj sam u svom prethodnom postu govorio.
Ne možete sebi ujutru obezbediti kompletniji i zdraviji obrok od kajgane sa slaninom.


vesna


September 05, 2012 u 19.02

Jani, o kratkim lancima i dugim lancima ne mogu govoriti ni tako stručno kao Vi, ali znam iz mnogih izvora da se životinjama pri uzgoju daju hormoni i antibiootici, zatim razne genetski izmanipulirane supstance (čuli ste za Kodeks Alimentarijus)što je sve zajedno jako loše za naš organizam. Zatim, životinje strahovito pate na uzgajalištima i prilikom klanja i osećaju veliku bol i sva ta patnja kao energija (jer sve je energija i ni jedna se energija ne gubi)ulazi u nas prilikom konzumiranja mesa. Svaka životinja ima dušu pa i dobra stara mangulica i data nam je da nam bude prijatelj a ne za sladokustvo, pa tako ubijanje životinje radi mesne hrane opet opterećuje i našu dušu jer smo sukrivci.Kad se zagledam   u oči bilo koje životinje, pa i one najmanje, vidim dobrotu, senzitivnost i molbu za pomoć, jer su na ivici istrebljenja. Detaljnije o svemu sa može naći na sajtu “SLOBODA ZA ŽIVOTINJE”.Ne želim nikako davati ovde nikom lekcije, ali kako bi to izgledalo kad bi Vas ili mene neko ubio, istranžirao, začinio, pa zatim u slast pojeo i to sa kajganom? Znam da to nije isto ali dobra stara mangilica ima pravo na ŽIVOT! Tako da to nikako nije najkompletniji i najzdraviji obrok!


Baroševčić


September 05, 2012 u 19.20

Zaista je dobro znati o ljekovitosti mnogih ulja. Medjutim, problem je što ima patvorenih ulja, koja nemaju nikakvu vrijednost, čak su štetna. Pitanje gdje naći originalna ulja proizvedena po najsavršenijoj tehnologiji i od ekološki uzgojenog bilja.Druga je stvar što i najkvalitetnije ulje ne odgovara podjednako svakoj osobi. Ovo odgovorno tvrdim jer sam mnoga ulja testirala aparatom kojeg posjedujem.


Jani


September 05, 2012 u 19.47

vesna
“Ne želim nikako davati ovde nikom lekcije, ali kako bi to izgledalo kad bi Vas ili mene neko ubio, istranžirao, začinio, pa zatim u slast pojeo i to sa kajganom? Znam da to nije isto ali dobra stara mangilica ima pravo na ŽIVOT!”
————————————————————
Svesno ili ne, Vi ste, draga Vesna, učinili upravo ono što ste na početku citirane rečenice negirali, a ako ćemo zagaziti u egzotiku, koju ste Vašim stavom upravo načeli,upitaću Vas samo DA LI STE VI APSOLUTNO SIGURNI DA JE ČOVEK NA VRHU LANCA ISHRANE, bez obzira na to koju i kakvu je hranu za svog života konzumirao?
Inače nemam nameru da se upuštam u rasprave koje našoj hrani svagdašnjoj daju teističko-religiozni predznak,sa tendencijom da suprotnoj strani generiše kompleks krivice,a Vaš nastup jeste takav bili Vi toga svesni ili ne.
Veliki čika Duško Radović je za svog života rekao jednu divnu misao, za koju u ovim svojim poodmaklim već godinama mogu zasigurno reči da je velika istina, dakle rekao je:“Istina je toliko puno na svetu, taman da svi budemo u pravu.”
Budite mi zdravi i veseli! nod


Zorana


September 06, 2012 u 0.53

Jani,
imate kvalitetne komentare,
čime se bavite kad ste tako dobro informisani?


ALTERNATIVI,
Molim Vas,” za prženje je dobro palmino ulje”
niste dobro rekli,
najmanje štetno ili dozvoljeno je prikladniji izraz.
INDIREKTNO OPRAVDAVATE PRŽENJE,NAJPOGUBNIJU TERMIČKU OBRADU!!!
MOLIM VAŠ ODGOVOR!


Jani


September 06, 2012 u 5.14

Zorana,
bez obzira na svoje godine još uvek se intenzivno bavim učenjem što u principu i jeste jedan beskrajan proces.
Lično su mi ove nove IT tehnologije jedan pravi,nepresušni majdan znanja, što,nažalost, ne mogu da konstatujem i za većinu mladog naraštaja.
Da se vratimo na temu jednim kratkim osvrtom Viktorije Butenko na problem zagrevanja masnoća.
Ona kaže:
«Zagrijavanjem, kod masti dolazi do mjerljivih promjena njihovih kemijskih i fizičkih svojstava. Visoke temperature koriste se u industrijskoj preradi hrane, kao što je slučaj pri hidrogenizaciji ulja i prženju kod pripreme gotovih obroka. Kod laboratorijskih životinja davanje koncentrata iz termički oksidiranih masti uzrokovalo je oštećenje stanica srca, jetara i bubrega. «Izlaganje mesa visokim temperaturama i na duže vrijeme uzrokuje pojavu heterocikličnih amina i drugih mutagena. Za te se mutagene spojeve pretpostavlja da povećavaju rizik od raka debelog crijeva. Redovito unošenje mutagena iz mesa pripremljena na visokim temperaturama moglo bi se povezati s visokim rizikom od distalnog adenoma debelog crijeva.«

Koliko god ova informacija objektivno pokazuje svu pogubnost konzumiranja i ovakve hrane, ključni momenat u čitavoj priči oko štetnosti “OVOGA” i korisnosti “ONOGA” je VAŠ LIČNI STAV PREMA TOJ I TAKVOJ HRANI, što je upravo veoma često i povezano sa teističko-religioznim principima i dogmama.
A to je i alfa i omega putešestvija zdravlja kroz život svih nas.
Hoćemo li se u ime zdravlja odreći u rskave,rumene korice sveže ispečene kifle ili bilo kog drugog peciva?
Pa NORMALNO da nećemo, jer ko normalan na ovom svetu može toj čaroliji mirisa i ukusa da odoli.
ALI, hajde da vidimo ŠTA i o tome kaže objektivna nauka, opet kroz kazivanje Viktorije Butenko:
“Osim akrilamida, HCA, PHA i drugih mutagena i karcinogena, znanstvenici su u svakodnevnoj hrani otkrili još jednu veliku skupinu posebno štetnih tvari koje nastaju pri zagrijavanja.
U procesu kuhanja glukoza se veže uz proteine, pri čemu se stvaraju neprirodno zgusnuti kompleksi, poznati kao krajnji produkti uznapredovale glikoksidacije ih AGE (Advanced Glycoxidation End Products). Ti su kemijski procesi poznati i kao Mallardove
reakcije. AGE ima patološku strukturu u kojoj su šećeri i aminokiseline međusobno čvrsto povezani u nerazgradiv spoj. Drži se da nijedna druga molekula nema tako pokretljivu strukturu i tako veliku sposobnost toksičnog djelovanje na proteine kao AGE. Novija istraživanja na ljudima potvrdila su da se oko 10% od AGE-a, koji se unesu hranom, u organizmu apsorbira
Kardiovaskularne smetnje izazvane AGE-om uključuju arteriosklerozu, visoki tlak, moždani i srčani udar, te smanjenu elastičnost tetiva i ligamenata. Kod dijabetičara uočena je znatno veća količina AGE-a, koji se u organizmu stvaraju zahvaljujući visokoj razini šećera u krvi. To je razlog što se arterioskleroza, visoki tlak, moždani udar i srčani zastoj često pojavljuju kao komplikacije kod dijabetesa. Za dijabetes kažu i da je, zapravo, samo oblik ubrzanog
procesa starenja. Možda ćete se iznenaditi ako vam kažem kako se većina nas s AGE-om susreće svakodnevno. AGE je odgovoran za boju, okus i strukturu kuhane hrane; od njega hrana postaje tvrđa i gubi svoju prirodnu boju; od njega, primjerice, pečena purica postaje
zlatnosmeđa, a preprženi kruh potamni. AGE se, kao žutosmeđi pigment pojavljuje u očnoj leći kod nekih ljudi. Zahvaljujući nakupljanju AGE-a, kristalići u očnoj leći postupno dobivaju žutosmeđu boju. Znatnija aloimulacija AGE-a može se pojaviti i u vidu jetrenih, odnosno staračkih pjega, koje se uglavnom javljaju na dijelovima kože što su izloženi suncu, a povezuju se s procesom starenja.”

Ovo nisam citirao da bi se bilo ko uplašio ovih informacija i krenuo putem totalnog asketizma, već iz prostog razloga shvatanja i prihvatanja nespornog uticaja LIČNOG STAVA u difinisanju puteva zdravlja.
UŽIVAJTE U ŽIVOTU I NE ODRIČITE SE NIČEGA!


Anamarija


September 06, 2012 u 6.21

DOMAĆA SVINJSKA MAST je nabolja;)


lovre


September 06, 2012 u 6.22

živili čvarci!!


Zorana


September 06, 2012 u 14.49

Jani,
Vašem sjajnom tekstu dodala bih nekoliko važnih
činjenica:
1-Svaka/čak i blanširanje)termička obrada uništava
enzime i vitamine koji su preko porebni za varenje te iste hrane,a hrana ma koliko zdrava bila(ekološki i mutageno) koja nije svarena u digestivnom traktu do fiziološki iskoristljivih nutrijenata neće postati ćelijska hrana, što je i cilj!
2-Živa hrana je zbog enzimske podrške lako svarljiva
i ne opterećuje obolele digestivne organe.
Recimo,živo meso/samleveno) je lakše za varenje nego termički obrađeno.
Ljudi koji boluju od dispepsije,gastritisa i čira
treba da jedu živu hranu,mehanički obrađenu i zdravo začinjenu.
Zamislite da u varenju i drugim metaboličkim procesima u telu učestvuje oko 500 000 enzima i
kofaktora!
ŠTA MISLITE ŠTA SE DEŠAVA SA HRANOM KOJA NIJE PRAVILNO SVARENA? GDE ZAVRŠI??


Jani


September 06, 2012 u 17.59

Zorana
upravo o tome govori Viktorija Butenko u svoje dve knjige,međutim ja nisam hteo da se previše udaljavam od teme razmatrajući i momenat presne hrane, ali kad ste već načeli i tu temu reći ću samo par stvari.
Čitajući “U dvanaest koraka do sirove hrane” teško da će bilo ko moći da opovrgne veliku većinu činjenica o presnoj hrani,koje je Butenkova u svojoj knjizi navela i sve to potkrepila kliničkim dokazima i naučnoistraživačkim potvrdama njenih navoda.
I sam sam jedno vreme iz zdravstvenih razloga praktukovao njenu recepturu i način konzumiranja presne hrane, ali, verujte mi na reč, da mi je u stanju u kome sam tada bio najmanje bio potreban i taj sogroman stres za organizam sa prelaskom na nešto sa čime se nisam ni rodio,još manje srodio.
To je upravo momenat na koji ja sve vreme ukazujem, sve što čovek čini ili nameran je da učini, mora biti spontano i bez značajnog napora sa stresnim posledicama.Ako se čovek ne drži ovog veoma jednostavnog principa, džaba se rodio!
Zanemarivanje spontanih potreba, kako duhovnih tako i fizioloških, vodi ravno u religijski dogmatizam, nebitno s kojim sektaškim predznakom.
VERA u ispravnost onoga što spontano činim,pritom pažljivo osluškujući suptilne znake svog tela i duha,omogućuje mi da me sada zdravlje apsolutno zadovoljavajuće služi.
Za sada još ne nalazim sebe u presnoj hrani, koju ni u kom slučaju ne negiram, već samo znam da brzopletost i neobaveštenost, edukovanost,u pokušaju pristupa presnoj hrani, može imati puno negativnih posledica.



September 06, 2012 u 18.41

(6. 9. u 21:42)

Jani, ja sam se bez problema odrekao kruha.

Važno je shvatiti da ne hranimo svoj ego, nego organizam!

“Hoćemo li se u ime zdravlja odreći u rskave,rumene korice sveže ispečene kifle ili bilo kog drugog peciva?
Pa NORMALNO da nećemo, jer ko normalan na ovom svetu može toj čaroliji mirisa i ukusa da odoli.”


Jani


September 07, 2012 u 6.04

DŠ,
pričala mi je majka da sam nakon veoma kritičnog zdravstvenog stanja, kao tromesečna beba, prvi put zadovoljno i sa osmehom zagugutao nakon poštenog obroka koji se sastojao od krompir-pirea i pasirane,barene teleće džigerice.
Šta mislite o kakvom hranjenju ega je tu bilo reči?!
Tada,pre šezdesetak godina,baš i nije bilo mnogo"pametno” imati ozbiljne zdravstvene probleme,pogotovu kao tromesečna beba, jer se radi o vremenskom periodu kada je oficijelna medicinska nauka IZRIČITO BRANILA davanje vode za piće obolelima pod temperaturom!?!
To je bila samo jedna od mnoštva notornih budalaština koje je oficijelna medicina tada onako zilotski sprovodila u praksi,a danas?
Šta li će tek biti kroz budućih šezdesetak godina proglašeno budalaštinom od svega onoga što sada svi zdušno zastupamo, rad bih bio da znam.
Jedino sam siguran da neću pogrešiti ako sebe i svoje srce poslušam.


Zlatko


September 07, 2012 u 6.41

Što je sa uljem koštica bundeva (bučinim uljem)?


lovre


September 07, 2012 u 7.09

delimano posuđe dozvoljava friganje i pečenje bez ulja, u svom vlastitom soku - i šta sad?

ali prije svega preporučujem umjerenost!


Nandy


September 07, 2012 u 7.32

Nema smisla se prepirati oko hrane jer zdrava hrana je ukusna. Na moru sam počela stavljati stalno maslinovo ulje u salatu i bila mi je prefina, najbolja ikad. Od kad se zdravije hrani jedem sve manje kupljenog kruha jednostavno imam sve manju potrebu za kruhom i rafiniranom hranom. I oduvijek mi je domaći kruh bio bolji od kupljenog. Još kad se sjetim okusa i mirisa domaćeg kukuruznog kruha iz krušne peći kojeg je pekla moja baka dok sam bila mala, njam…
A meso treba jesti ali u malim količinama. Kada sam pročitala da je malo dijete umrlo jer nije jelo meso zato jer su mu roditelji bili vegetarijanci, šokirala sam se… Kaj nisu primjetili da lošije izgleda, gubi naglo kilograme. Samo nemojte pretjerivati.


Mimi


September 07, 2012 u 18.52

Sigurnije ne upotrebljavati svinjsku mast, nego vjerovati svasta i svakome. Ima i drugi resenja osim svinjsku mast. Kaj mislite zasto u zapadnom svijetu ljudi iz dana u dan sve vise izbjegavaju svinjetinu u opce (mast,meso…). Samo pitajte u zdrvstvene institucije broj ljudi obolelih od TRINIOZE koliko je. Znaci nema nista ( ili vrlo malo ) od termicke obrade mesa.U buduce svaki za sebe neka misli vrijedi upotrebljavati ili ne.
Hvala svima. Bok. sun


"Alternativa za Vas"


September 07, 2012 u 19.36

ALTERNATIVI,
Molim Vas,” za prženje je dobro palmino ulje”
niste dobro rekli,
najmanje štetno ili dozvoljeno je prikladniji izraz.

Najmanje štetno.
Svi znamo da prženje hrane nije zdravo.

No, ako ju već pržite, onda to radite na palminom ulju.



September 09, 2012 u 16.46

(9. 9. U 19:45)

Jetrica su otrovna i doista je ludost davati ih djeci.

Ja ih u mladosti nisam mogao smisliti i odbijao sam hranu s tim.

I bio u pravu!

Danas jedem pre od krumpira s maslinovim uljem i salatom.

Kada se krumpir pametno posoli, čovjek shvati da je meso suvišno!

—————-
Jani

DŠ,
pričala mi je majka da sam nakon veoma kritičnog zdravstvenog stanja, kao tromesečna beba, prvi put zadovoljno i sa osmehom zagugutao nakon poštenog obroka koji se sastojao od krompir-pirea i pasirane,barene teleće džigerice.
Šta mislite o kakvom hranjenju ega je tu bilo reči?!
Tada,pre šezdesetak godina,baš i nije bilo mnogo"pametno” imati ozbiljne zdravstvene probleme,pogotovu kao tromesečna beba, jer se radi o vremenskom periodu kada je oficijelna medicinska nauka IZRIČITO BRANILA davanje vode za piće obolelima pod temperaturom!?!
To je bila samo jedna od mnoštva notornih budalaština koje je oficijelna medicina tada onako zilotski sprovodila u praksi,a danas?
Šta li će tek biti kroz budućih šezdesetak godina proglašeno budalaštinom od svega onoga što sada svi zdušno zastupamo, rad bih bio da znam.
Jedino sam siguran da neću pogrešiti ako sebe i svoje srce poslušam.


Jani


September 09, 2012 u 18.58


Jetrica su otrovna i doista je ludost davati ih djeci.
——————————————————————
Teleća jetra je u ovom slučaju pomenuta samo u kontekstu definisanja ega osobe/bebe stare tri meseca.
Za današnje jetre se slažem i dajem vam za pravo, ali priznaćete da one od pre 60 godina blage veze nisu imale sa ovim današnjim
Nažalost danas već živimo u viziji Oldousa Hakslija, koju je imao tamo još tridesetih godina prošlog veka.
Soja, krompir, paradjz, kukuruz i proizvodi od njih, recite mi jeste li APSILUTNO sigurni da ni jednom niste pojeli koji zalogaj tih produkata iz generacije genetski modifikovanih?
Mislim, protežirate zdravu ishranu, pa me iz tog razloga zanima odgovor na ovo pitanje.



September 12, 2012 u 18.45

(12. 9. u 21:45)

Kukuruz i rajčicu ne jedem jer ih ne preporučuju za moju krvnu grupu.

Soju sam odavno izbacio, a već godinama kupujem ekološki krumpir.

Uvijek može biti kukolja, ali ja se trudim da ga bude što manje.

P. S.

Meso je bilo štetno prije 100 godina, stoga je i danas kada je još “obogaćeno” hormonima i dodatnim dozama pesticida.


lovre


September 13, 2012 u 5.55

svi ćete živit 122 godine:

http://www.slobodnadalmacija.hr/Mozaik/tabid/80/articleType/ArticleView/articleId/187251/Default.aspx


slađana medić


September 13, 2012 u 19.53

Ulje kikirikija je također dobro.U rangu je s uljem masline,zašto ste svi preskočili ulje kikirikija?Jeftinije je od maslinovog a ima iste sastojke.


Jani


September 14, 2012 u 4.40

Verujem da je to zbog velike verovatnoće prisustva afla toksina u njemu, jer kikiriki zbog toga definitivno ne spada u zdravu hranu.


Nandy


September 14, 2012 u 12.22

i ja sam čitala da kikiriki nije zdrav…


slađana medić


September 14, 2012 u 17.31

Znanstveno je dokazano da kikirikijem ili maslacem od kikirikija obogaćena prehrana može smanjiti postotak oboljenja od kardiovaskularnih bolesti za čak 21%. Zašto je to tako? Kikiriki je naime dobar izvor pozitivnih mononezasićenih masti (primjerice oleinske, koja se nalazi i u maslinovom ulju), sadrži vitamin E, vitamine B kompleksa, mineral mangan i dijetalna vlakna. Kikiriki je i izvor resveratrola, zanimljivog fitonutrijenta koji ima antioksidativna, antimikrobna i antigljivična svojstva. Možda ste čuli da se nalazi u crvenom grožđu ili crvenom vinu, znanstvenici smatraju da je on odgovoran za tzv. francuski paradoks, prehrana s nemalim udjelom masti, a niži rizik od kardiovaskularnih oboljenja nego bilo gdje drugdje u svijetu.Energetska vrijednost 100 g sirovog kikirikija iznosi 567 kcal / 2374 kJ, od toga sadrži 49,2% masti, 25,8% bjelančevina i 16,1% ugljikohidrata.

Kikiriki sadrži obilje raznolikih minerala: bakar (1,1 mg što čini 110% od RDA), mangan (1,9 mg što čini 96,5% od RDA), fosfor (376 mg što čini 53,7% od RDA), magnezija (168 mg što čini 44,8% od RDA), kalij (705 mg što čini 35,3% od RDA), cink (3,3 mg što čini 33% od RDA), željezo (4,6 mg što čini 32,7% od RDA), selenij (7,2 mg što čini 13% od RDA), kalcij (92 mg što čini 11,5% od RDA) i kolin (52,5 mg, nema preporuka).

Od vitamina kikiriki sadrži tiamin ili vitamin B1 (0,64 mg što čini 58% od RDA), riboflavin ili vitamin B2 (0,135 mg što čini 19% od RDA), niacin ili vitamin B3 (12 mg što čini 75% od RDA), pantotensku kiselinu ili vitamin B5 (1,77 mcg što čini 29% od RDA), piridoksin ili vitamin B6 (0,35 mg što čini 25% od RDA), folnu kiselinu ili vitamin B9 (144 mcg što čini 72% od RDA), vitamin E (8,3 mg što čini 69% od RDA).

Kikiriki u 100 g sadrži 8,5 g dijetalnih vlakana i 220 mg fitosterola.  Ukupno masti (g)    Zasićene masti (g)    Mononezasićene masti (g)    Polinezasićene masti (g)    Točka dimljenja (°C)
Suncokretovo ulje   100   11   20   69   225
Sojino ulje   100   16   23   58   257
Maslinovo ulje   100   14   73   11   190
Kukuruzno ulje   100   15   30   55   230
Kikiriki ulje   100   17   46   32   225
Biljno kruto ulje
(hidrogenizirano)    71   23 (34%)    8 (11%)    37 (52%)    165
Svinjska mast   100   39   45   11   190
Loj   94   52 (55%)    32 (34%)    3 (3%)    200
Maslac   81   51 (63%)    21 (26%)    3 (4%)    150

Dodaj komentar

 Ime

 E-mail

  Smajlići

Zapamti me!

Primaj obavijesti o novim komentarima na e-mail


Pridruži nam se!



Akcija u Alternativa Webshopu!



Tražilica


Specijali

Čišćenje organizma
Alternativna medicina
Aromaterapija - tretman ljekovitim mirisima
Alternativno liječenje karcinoma
Sve o ljekovitom bilju
Abeceda zdrave prehrane
Ayurveda - drevna znanost o životu
Liječenje aloe verom


Novo

Čudesni medicinski i prehrambeni savjeti iz 12. stoljeća
Čičoka – saveznik dobrog zdravlja
Ketogena dijeta spašava živote oboljelih od karcinoma
Chyawanprash - nektar vječne mladosti
Prirodnim putem uklonite mrlje na koži
Opasnost u spavaonici: elektronički uređaji onemogućuju normalan san
Zdravstvene blagodati ulja geranija
Nevjerojatno: postoji jeftin i bezopasan lijek protiv Ebole. Hoće li ga farmaceutska industrija dati oboljelima?
Čišćenjem organizma riješite se umora, nadutosti i nesanice
Koral - kristal koji poboljšava plodnost i štiti od negativnih utjecaja


Najčitanije

Detaljne upute za čišćenje jetre na prirodan način prema dr.Clark
Alergija - uzrok i načini liječenja
Terapija sodom bikarbonom prema Simonciniju i Jimu Kelmunu
Kako očistiti bubrege prirodnim sredstvima
Dr. Tullio Simoncini govori o povezanosti candide i raka
Prirodne metode čišćenja crijeva
Čišćenje organizma
Kako očistiti organizam od parazita
Candida: test, simptomi i načini liječenja
Prirodni načini liječenja ispadanja kose